NaslovnaO ZavoduUputstvo za sprovođenje mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u poplavljenim područjima, posle povlačenja poplavnog talasa

Uputstvo za sprovođenje mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u poplavljenim područjima, posle povlačenja poplavnog talasa

• Posle povlačenja vode sa poplavljenih područja, pristupa se organizaciji i sprovođenju mera DDD. Ove mere sprovode se prvenstveno u naseljima, a po potrebi i na površinama van naselja;
• Organizacija i sprovođenje mera DDD vrši se u saradnji instituta i zavoda za javno zdravlje sa drugim nadležnim subjektima (u prvom redu komunalne i veterinarske ustanove i preduzeća i Zavod za biocide);
• Sav poplavni nanos (mulj, blato, pesak, naplavine rezličitog sadržaja i sastava...) unutar stambenih i javnih objekata, u kućnim dvorištima i na javnim površinama tretira se kao infektivan i potencijalno opasan otpad i u tom smislu se i organizuju i sprovode mere DDD;
• Po povlačenju vode, ne čekajući sušenje (da bi se olakšala i poboljšala difuzija dezinfekcionih sredstava u dublje slojeve zidova i podova), pristupa se najpre mehaničkom čišćenju i uklanjanju nanosa. U ovom delu aktivnosti učestvuju i građani, čisteći i uklanjajući poplavni nanos iz sopstvenih kuća i stanova, kao i sa površina u svom posedu. Građani i osoblje koje neposredno učestvuje u ovim aktivnostima obavezno koristi zaštitna sredstva (rukavice, maske, čizme, radna odela/kombinezoni...). Koriste se sva raspoloživa sredstva (muljne pumpe, lopate, džakovi, kolica, saobraćajno-transportna sredstva...). Sva ova sredstva se posle završenog čišćenja i uklanjanja nanosa obavezno peru i dezinfikuju. Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa je u nadležnosti veterinarskih službi;
• Građanima se preporučuje da uklone (bace) tepihe, dušeke i tapacirane predmete koji su natopljeni poplavnom vodom ili kontaminirani nanosom, budući da sadrže mnogo infektivnog materijala i da su njihovo ispiranje i dezinfekcija nepouzdani. Ova preporuka važi i za nameštaj od iverice. Predmeti i pokućstvo od čvrstih materijala, uključujući i nameštaj od punog drveta, mogu se uspešno prati i dezinfikovati. Natopljena odeća i obuća se može prati uz prethodnu dezinfekciju;
• Budući da se sav prikupljeni nanos tretira kao infektivan i potencijalno opasan otpad, poželjno je sprovesti njegovu dezinfekciju. Za to se koriste „grubi“ hlorni preparati u rastvorima visokih koncentracija (hlorni kreč, kaporit...). Ukoliko iz bilo kog razloga (nedovoljne količine dezinfekcionih sredstava...) nije moguće sprovesti dezinfekciju, ovakav otpad se uklanja na poseban deo deponije, sa namerom da se njegova dezinfekcija izvrši kasnije, kada se za to steknu uslovi;
• Po završenom čišćenju i uklanjanju poplavnog nanosa, pristupa se dezinfekciji. Dezinfikuje se sve što je bilo u kontaktu sa poplavnom vodom ili nanosom. Dezinfekciju unutrašnjosti stambenih i javnih objekata, kao i dvorišnih i javnih površina, poželjno je da sprovode stručna lica instituta i zavoda za javno zdravlje i druge stručne službe, ustanove i preduzeća, uz obavezno korišćenje zaštitnih sredstava;
• Za dezinfekciju unutrašnjosti stambenih i javnih objekata (zidova, podova, tavanica, vrata i prozora) preporučuju se hlorni preparati, prema uputstvima proizvođača. Upotreba ovih preparata preporučuje se i za dezinfekciju dvorišnih i javnih površina, ali u jačim koncentracijama, takođe prema uputstvima prizvođača. Nanošenje dezinfekcionih sredstava obavlja se prskanjem, uz pomoć ručnih ili motornih prskalica;
• U nedostatku gotovih dezinfekcionih sredstava, moguće je primenjivati i na licu mesta napravljena dezinfekciona sredstva, sa ili bez hlornih preparata (gašeni kreč, hlorni kreč, hlorno-krečno mleko, rastvor natrijum –hidroksida, kaporit...). Pre nanošenja ovih preparata na zidove, potrebno je skinuti što više slojeva boje i ne nanositi glet masu i različite građevinske lepkove, jer oni onemogućavaju dalje sušenje zidova. Dobro izvedenim krečenjem može se smatrati da je sprovedena i dovoljno dobra dezinfekcija zidova;
• Pokućstvo od čvrstih materijala dezinfikuje se, ukoliko je to moguće, potapanjem u rastvore raspoloživih dezinfekcionih sredstava ili brisanjem krpama i sunđerima natopljenim dezinfekcionim sredstvima. Upotreba dobrih paročistača (tamo gde ih ima na raspolaganju) sa dodatim dezinfekcionim fluidom može dati dobre rezultate. Posuđe i pribor za jelo se, posle potapanja i odležavanja u nekom od raspoloživih dezinfekcionih sredstava (rastvori Lizola, Krezola... prema uputstvu proizvođača), peru i suše. Za nameštaj od punog drveta preporučuje se upotreba sredstava koja nisu na bazi hlora. Ova preporuka važi i za podne obloge od drveta (daske, parket...) i u tu svrhu može se, između ostalog, koristiti krezolna sapunica;
• Transportna sredstva (automobili, kamioni, autobusi, kombi vozila, sanitetska vozila, čamci...) koja su bila u poplavnoj vodi ili nanosu, posle temeljnog čišćenja i pranja, moraju se dezinfikovati. Za njihovu dezinfekciju koriste se raspoloživa dezinfekciona sredstva, koja se mogu nanositi prskanjem ili, još bolje – natopljenim krpama i sunđerima. Za kontaminirane tapacirane delove poželjno je upotrebiti paročistače sa dezinfekcionim fluidom. Posebna pažnja posvećuje se vozilima za prevoz hrane i vode;
• Vozila-cisterne koja se koriste za dopremanje vode za piće građanima moraju biti posebno čista, a njihov transportni prostor pere se i dezinfikuje nekim od hlornih preparata, po utvrđenoj proceduri. Ukoliko je voda zahvaćena na distributivnom sistemu koji poseduje sistem za dezinfekciju (hlorisanje), vrši se provera koncentracije rezidualnog hlora u njoj, u pravilnim intervalima;
• Ispred ulaznih vrata objekata za kolektivni smeštaj i ishranu potrebno je postaviti dezinfekcionu barijeru sa rastvorom raspoloživog dezinfekcionog sredstva i starati se da svako ko ulazi u objekat pre ulaska stane u dezinfekcioni rastvor. Ovakvu dezinfekcionu barijeru treba postaviti i ispred vrata toaleta i drugih sanitarnih prostorija. Na ulazima u trpezarije ovih objekata poželjno je obezbediti posude sa rastvorom dezinfekcionog sredstva (lizol i dr.) za potapanje, odnosno dezinfekciju ruku. Ukoliko je izvodljivo, poželjno je organizovati i dezinfekcione barijere za vozila koja ulaze u krug objekta, a naročito za vozila koja su bila na poplavljenom području. Ovakve dezinfekcione barijere prave se u vidu plitkih bazena sa rastvorom dezinfekcionog sredstva, na ulazu u krug objekta, kroz koji su vozila obavezna da prođu ili se, takođe na ulazu u krug objekta, sprovodi prskanje njihovih točkova;
• Mere dezinsekcije sprovešće se u saradnji sa nadležnim i stručnim ustanovama, službama i preduzećima, kao i jedinicama uprave svih nivoa. One podrazumevaju upotrebu insekticida u cilju sprečavanja ubrzanog i nekontrolisanog razmnožavanja komaraca i drugih insekata, kao vektora zaraznih bolesti;
• Mere deratizacije (u prvom redu postavljanje otrovnih mamaca za glodare čiji se masovni povratak očekuje posle povlačenja vode) takođe će se sprovesti u saradnji sa nadležnim i stručnim ustanovama, službama i preduzećima, kao i jedinicama uprave svih nivoa;
• Pri sprovođenju svih navedenih mera stanovništvo se blagovremeno obaveštava o svakom koraku.

Poslednje vesti

cert 
rszdravlje 
whologo 
batut
doktor
krusevacEPZZO

RFZO

DILS

© 2017 Zavod za javno zdravlje Kruševac. Sva prava zadržana.