NaslovnaO ZavoduSvetski dan bez duvana - 31. maj 2020. godine

Svetski dan bez duvana - 31. maj 2020. godine

"Mladi u dimu manipulacija"

Već decenijama unazad, industrija duvana ulaže ogromna sredstva kako bi svoje proizvode učinila što atraktivnijim za mlade ljude, kao buduće generacije svojih potencijalnih korisnika.
S punim pravom se sme zaključiti da je opstanak ove industrije neraskidivo vezan sa težnjom da se milioni korisnika koji svake godine umru od bolesti povezanih upravo sa pušenjem, zamene novim mladim snagama, koje će joj se „obavezati na dugu vernost“.
Upravo u skladu sa prepoznavanjem te globalne pretnje obeležava se ovogodišnji 31. maj, Svetski dan bez duvana, uz nastojanje da se, u cilju prevencije korišćenja cigareta, ali i drugih nikotinskih proizvoda, mladi ljudi zaštite od veštih manipulacija duvanske industrije.
Brojna interna dokumenta otkrivaju poslovne strategije i taktiku proizvođača duvanskih proizvoda. Iz njih se jasno vidi na koji način se, zarad zadržavanja i povećanja broja korisnika te što većeg profita, vrlo precizno planiraju potezi i investicije ove industrije. One obuhvataju, pre svega,velika istraživanja navika i stavova ciljne populacije, a zatim, u skladu sa tim - osmišljavanje najboljih mogućih pristupa, investiranje u dizajn proizvoda kako bi zadovoljio potrebe i još neosvešćene želje njihovih sadašnjih i potencijalnih konzumenata. Značajan, ako ne i najveći deo ulaganja čini postproizvodni proces, koji podrazumeva brojne marketinške kampanje čiji je cilj da se proizvodi (naročito novi) što uspešnije plasiraju na tržište.
Odavno nema nikakve sumnje u to da su upravo mladi ozbiljna i strateški izuzetno važna ciljna grupa duvanske industrije. Koji su neki od „trikova“ kojima se privlači ova populacija?
1.    Upotreba različitih ukusa koji su izuzetno atraktivni za mlade. Ovi proizvodi, kreirajući sam jednostavan čulni utisak – osećaj slatkog ili nekog drugog prijatnog ukusa, stvaraju neadekvatan osećaj da se radi o nečem bezazlenom ili, u najmanju ruku, umanjuju svest da se radi o proizvodu direktno štetnom po zdravlje.
2.    Privlačan, moderan dizajn novih proizvoda kako bi bili laki za nošenje i korišćenje, a uz to svojim izgledom zavaravaju jer veoma podsećaju na proizvode sasvim drugačije namene (npr, na USB).
3.    Promocija novijih proizvoda sa atributima „manje štetnosti po zdravlje“ ili „zdravije/čistije alternative“ tradicionalnim cigaretama, a da pritom za takve izjave ne postoje čvrsti i validni naučni dokazi.
4.    Korišćenje poznatih ličnosti i influensera kako bi kroz direktno sponzorisane sadržaje u medijima i na društvenim mrežama reklamirali duvanske i nikotinske proizvode.
5.    Marketing na mestima prodaje koja posećuju deca i mladi – mesta na kojima su izloženi i reklamiraju se duvanski/nikotinski proizvodi u maloprodajnim objektima vešto se biraju tako da budu u blizini proizvoda koji su deci prirodno najatraktivniji (slatkiši, grickalice, gazirana pića). Uz to, sve su češći automati za prodaju duvana na mestima koja posećuju mladi, koji su pokriveni atraktivnim reklamama, tako da podrivaju propise o zabrani prodaje maloletnima.
6.    Prodaja na komad – najčešće u neposrednoj blizini škola, omogućava deci i mladima jeftin i lak pristup duvanskim i nikotinskim proizvodima.
7.    Indirektni marketing - suptilno plasiranje duvanskih proizvoda kroz atraktivan kontekst u filmovima, serijama i drugim onlajn striming sadržajima koje mladi prate.
Pored svega navedenog, važno je naglasiti da brojne javne pritužbe, pa čak i sudski procesi koje duvanska industrija pokreće kako bi osporila mere koje za cilj imaju kontrolu duvana (upozorenja na paklicama, reklamiranje na mestu prodaje, bezlična pakovanja, zabrana prodaje u blizini škola i sl.) imaju za krajnji cilj da se ove mere u očima opšte javnosti, a pre svega mladih ljudi, oslabe i predstave manje ubedljivim, ali i manje opravdanim.
Krajnji je trenutak da se ceo svet udruži i sinhronizovano aktivira kako bi se sprečilo stasavanje novih generacija koje će iznova biti zavedene serijom manipulativnih poteza jedne moćne industrije. Da li se pod maskom strašne zloupotrebe argumenta o „pravu na slobodu izbora“, sme kontinuirano i uporno kruniti zdravlje čitave populacije i uništavati milioni života svake godine?
“Na mladima svet ostaje” nije fraza i tu nema nikakve dileme. U sklopu svih udruženih napora, od presudnog značaja je da upravo mladi ljudi imaju mogućnost da neposredno i aktivno učestvuju najpre u identifikaciji ovih manipulativnih poteza, a zatim i u kreiranju i sprovođenju svih aktivnosti koje se tiču problema kontrole duvana. Jedino tako možemo očekivati da se mladi integrišu sa idejama koje su nam svima značajne i da u perspektivi imamo, ne samo dobro informisane mlade ljude, već istinske borce za zdrave životne navike.
Energija mladih jeste njihov potencijal, njihova moć, ona je neophodno gorivo svake promene, ali moramo biti svesni da je za njeno adekvatno korišćenje usmereno ka željenom cilju, potrebno da okruženje bude makar elementarno podsticajno, da postoji minimum uslova za zdrave i ispravne izbore. Obezbeđivanje takvog okruženja i kontinuiranog podsticaja za mlade je zadatak svih - svake institucije i sektora u sistemu, pa i svakog pojedinca – od članova porodice, učitelja i nastavnika, preko brojnih influensera (uključujući i one na društvenim mrežama), sve do donosilaca odluka.
Mladi ljudi imaju pravo da ne znaju dovoljno, da zavarani „lepim pakovanjem“ i jakim spoljnim uticajem ne prepoznaju opasnost, imaju pravo da im presuši kreativnost i energija kao i da ne budu uvek u svemu dosledni i istrajni. Ceo sistem koji ih okružuje je taj koji mora da pruži potporu njihovim slabostima. Zato smo mi ti koji NEMAMO PRAVO da ih pustimo da se sami bore protiv velike pretnje kakva je duvanska industrija! To je OBAVEZA SVIH NAS!

svetski-dan-bez-duvana-2020