NaslovnaO ZavoduМеђународни дан физичке активности - 10.5.2024. године

Међународни дан физичке активности - 10.5.2024. године

„Кретањем до здравља”
 
Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активности.
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије. Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... све ово је физичка активност.
Редовна физичка активност има вишеструке здравствене користи: одржава енергетску равнотежу и помаже смањењу телесне тежине, утиче на изградњу коштаног ткива, има заштитни ефекат за појаву повишеног крвног притиска и повишених вредности холестерола у крви, смањује анксиозност и депресију, доприноси бољој концентрацији и различитим социјалним исходима.
Главни циљеви Међународног дана физичке активности су:
• подизање свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести;
• истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања;
• подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу;
• промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичке активности.
Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 75+ године (6,1 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,5 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије и 35,1% старијих од 75 година.
На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Хеалтх Бехавиоур ин Сцхоол-агед Цхилдрен Сурвеy, ХБСЦ) из 2022. године у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.
Колико кретања је довољно?
СЗО препоручује најмање 60 минута свакодневне умерене физичке активности. Препоруке наглашавају да свакодневна физичка активност треба да буде већим делом аеробна и да укључи и интензивне вежбе за јачање мишића најмање три пута недељно. Последњих деценија бележи се стални пад учесталости редовне физичке активности и већина адолесцената није физички активна у складу са препорукама.
Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције) зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе...), њена учесталост и трајање.
Значај здравственоваспитних активности
Здравственоваспитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље.
Сарадња у изради и реализацији едукативних и промотивних садржаја са Министарством просвете, Заводом за унапређење вапитања и образовања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице.
1.    Повећати броја часова физичког и здравственог васпитања у школама
2.    Дозволити приступ школском дворишту пре и после школе, викендом и за време распуста
3.    Формирати и подржати рад спортских секција у школи у циљу повећања партиципације ученика
4.    Мотивисати ученике да пешице или бициклом долазе и одлазе из школе
5.    Мотивисати наставнике физичког и здравственог васпитања да организују активности током великог одмора: млађи узраст – школице, између две ватре, шуге; старији узраст фудбал, одбојка, кошарка...
6.    Издвојити део интернет странице школе за објаву занимљивих/корисних информација/препорука заснованих на доказима за физичку активност.
Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Кретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизација представљају важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

123

 

 
rszdravlje 
whologo
batut
krusevac

RFZO

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Copyright 2023 © VAMISA