Светски дан борбе против туберкулозе обележава се сваке године 24. марта и има за циљ подизање јавне свести о туберкулози (ТБ), болести т е ч е т и ј е с е Обележава се на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Мицобацтериум туберцулосис) , узрочнилка.
Разло зи због којих Е вропски регион треба да буде забринут због туберкулозе [1]
И поред дугогодишњег искуства, развијених здравствених система и великог медицинског знања, Европски регион Светске здравствене организације и дружења ризику од глобалне епидемије туберкулозе из више разлога.
Најважнији међу њима су број смртних случајева, оружани сукоби и присилне миграције становништва. Поред тога, јавља се и четврта претња – може погоршање глобалне ситуације са туберкулозом услеђеног значајног смањења. финансијске помоћи.
Пре свега, туберкулоза и даље одузима велики број живота. Процењује се да је током 2024. године у Европском региону СЗО од ове заразне болести умрло око 19.000 људи, док је више од 200.000 об. Иако је у односу на прошлост постигнут огроман напредак, ови подаци су и даље забрињавајући. У 19. веку туберкулоза је однела чак четвртину одраслог становништва Европе. Данас су доступне ефикасне методе откривања и лечења болести, као и ресурси који би могли омогућити адекватну здравствену заштиту свим оболелима. Због тога је велики део ових смртних исхода могао бити спречен.
Други важан фактор који утиче на ширење и тежину туберкулозе јесу ратни сукоби. У европском региону тренутно су присутна два велика сукоба – у Украјини и Гази – који негативно утиче на здрављу великог броја људи. Рат доводи до услова као што су неухрањеност, пренасељеност и поремећаји у функционисању здравственог система, што директно доприноси служби бројања. туберкулозе. Историја показује да су током Првог и Другог светског рата управо ове околине омогућиле брзо ширење ове болести широм Европе.
Трећи значајан фактор представа присилно расељавање становништва и миграција. Различити глобални проблеми, као што су ратови, климатске промене и економске кризе, доводе до све већег кретања људи ка Европи. Данас више људи него икада живи у земљи у којој нису рођени. Само 2024. године у свету је било више од 123 милиона присилно расељених особа. Европски регион СЗО остаје једно од главних одредишта за ове људе, па је процењено да је крај 2025. године у њему вишемилио жив2025. расељених, укључујући преко пет милиона избеглица из Украјине. Ове околине указују на потребу за приступним и свеобухватним програмима превенције и лечења туберкулозе.
Европски регион СЗО већ сада има један од највећих бројева случајева туберкулозе резистентне на лекове у свету, са око 00000 случајева. у 2024. години. Ово указује на то да постојећи напори у борби против болести нису довољни и да је неопходно још више ангажовање како би се обезбеђио и пбеседник. је потребна.
Важно је схватити да туберкулоза није ограничена границима држава. Као и друге болести које се преносе ваздухом, она се може брзо проширити, што је јасно показала и пандемија ковида 19.
Због тога је од кључног значаја да европске земље наставе да подржавају међународну сарадњу у области здравља и хуманитарну државу, узрочник и живот. у сузбијање туберкулозе на свим нивоима – локалном, регионалном и глобалном. У савременом свету локални проблеми лако могу постојати глобални, али и обрнуто.
Улагање у борбу против туберкулозе не треба посматрати као добротворни чин, већ као инвестицију у заједничку будућност и глобалну друштвену заштиту. Истраживања и иновације у овој области доносе корист свим здравим системима ширим света. Поред тога, улагања у превенцију и лечење туберкулозе имају значајан економски ефекат – процењује се да сваки уложени друштвени живот доола.
Република Србија се, као и сваке године, 24. марта 2026. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулоза.
Према прелиминарним подацима (припрема годишњег извештаја за 2025. годину је у току) у 2025. години у Републици Србији региструје44ли о10боје. туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 6,22/100.000 станова. Број оболелих у 2025. години је за 8% мањи у односу на 2024. годину.
Највише узрасно-специфичне нотификације стопе туберкулозе у 2025. години у Републици Србији регистроване су као и ранијих година груп0 у узравишае6 г. (10,61/100.000) и 70+ година (10,19/100.000). Током 2025. године регистровано је 50% мањег случаја оболевања од туберкулозе међу децем и адолесцентима у односу на годину 2024. године.
Дистрибуција оболелих према историје претходних лечења туберкулозе одговара дистрибуције уназад 10 година – регистровано је 90% д о10ео, 90% ново. оболелих било рано лечено.
Дистрибуција оболелих од туберкулозе према полу показује да је број оболелих мушкараца виши него број оболелих жена (251:159:1:18 = 1,58). али је разлика у за 39% мања у односу на прошлу годину због већег удела оболелих жена.
Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2025. години имало је 93,2% оболелих. Међу оболелима од плућне туберкулозе, 79% је било бактериолошки потврђено, што је за 3% ниже од претходне године. Бактериолошка потврђеност директном микроскопијом је у 2024. години износила 44,3%, што је мање него претходних година. Процентуални удео случајева потврђених молекуларним методама порастао је у односу на претходну годину и изнио је у 2025. години, 5%. Патохистолошки је било потврђено 11% оболелих, док је клинички дијагностикованих случајева било 8% што је ниже него ранијих година.
Повремено се региструју епидемије у школама и другим установама колективног смештаја.
Нешто више од једне трећине оболелих (35%) дијагностиковано је у стадиону каверне. Просечно трајање симптома до почетка лечења је у 2025. години било је 46,3 дана.
Од ванплућних локализација, као и ранијих година, јун 2025. године најчешће се региструје ТБ плеуре (35%), док је удео с у л о б о л о л е м е л и х . торакалних лимфних жлезда мањи за више од 50% (7,3%).
У току 2025. године објављено је пет особа оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је више него претходних година, докупн ојед којис у су две дијагностиковане ранијих година) започело лечење мултирезистентне туберкулозе. Регистровано је седам оболелих међу држављанима земље са високим стопом туберкулозе (Индија, Непал, Пакистан, Кина, Либија, Мали).
Међу оболелима од туберкулозе, у 2025. години регистровани су три особе које живе са ХИВ-ом.
Пријављено је 16 смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,24 на 100.000 становника, нешто нижојдинка од стопа морталитета износила 0,25 на 100.000 становника а пријављено 17 смртних исхода. Међу особама умрлим од туберкулоза доминирале су особе мушког пола (81%), узраста 60+ година (80%).
Графикон 1. Кретање нотификације стопе ТБ у периоду од 2005. до 2025. године у Републици Србији
Основно о туберкулози
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бацио зајепкад. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима тубер.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности строрганизованим, организованим. животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом итд.
Туберкулоза се може јавити у било ком дела тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повећана температура, ноћно знојење, губитак, мрешћење. осећај слабости.
Латентна туберкулозна инфекција
Један од свих већих изазова у контроли ТБ јесте чињеница да може бити без симптома. Ово стање се назива латентна туберкулоз на инфекција . Иако се ове особе не осећају болесно, инфекција може постојати активна каснија ако имуни систем ослаби.
Процењује се да је око четвртине светске популације инфицирано бацилом туберкулозе, а око 5–10% њих развије активну бољу туберкулозу тог живота. Ризик од развоја активне болести након инфекције зависи од неколико фактора, при чему је најважнији имунолошки статус особе. Хемиопрофилакса (превентивно лечење), које се даје особи с највећим ризиком од напредовања инфекције у болест, остаће пјешице е кључања. глобалних циљева Стратегије за елиминацију туберкулозе као јавно здравственог проблема. [1] , [2]
У складу са препорукама Светске здравствене организације (СЗО), препоручује се тестирање и превентивно лечење особа које су под утицајем инструкције. бацилом туберкулозе и то:
Особа која живи са ХИВ-ом
Лица из контакта са оболелим без обзира на ХИВ статус
Особа које започињу било коју врсту имуносупресивне терапије или које су на дуготрајном лечењу овом врстом терапије (антагонистима ко ТНФ-αеаркоид, терапији у оквиру припреме за трансплантацију органа, хематолошку трансплантацију или на терапији после трансплантације)
Особа оболелих од силикозе, хроничне бубрежне инсуфицијенције, леукемије или других малигних болести.
Особа оболелих од дијабетеса
Особа које су имале хирушке интервенције (гастректомију или јејуноилеални би-пасс)
Потрањених особа (≤90% идеалне телесне масе)
Особа које ињектирају дроге
Особа које живе у колективном смештају
Туберкулоза није само болест плућа
Већина људи повезује туберкулозу са плућима јер је плућна ТБ заразан и најчешћи облик ове болести.
Међутим, туберкулоза није ограничена само на плућа. Она може захватити и друге дела тела, укључујући:
лимфне чворове
кости и зглобове
бубреге
кичму
мозаик
Ови облици се називају ванплућна туберкулоза и често их је теже дијагностиковати јер симптоми зависе од захваћеног органа.
Зашто је туберкулозу тешко открити?
Туберкулоза остаје скривена претња из више разлога:
Многи људи дуго немају симптоме
Латентне инфекције могу постојати активне након више године
Ванплућна ТБ не показује увек типичне знаке
Значај подизања свести
Разумевање туберкулозе је кључно за њено сузбијање. Подизање свести, рано откривање и право лечење представљају кључне кораке ка заустављању туберкулозе дана.




