„Заједно за здравље. Будимо уз науку.“
Светски дан здравља обележава се сваке године 7. априла, на годишњицу оснивања Светске здравствене организације, са циљем да се укаже на приоритетне јавноздравствене изазове и подстакне глобална и национална акција у циљу унапређења здравља становништва.
Тема и слоган овогодишње кампан ''Заједно за здравље. Будимо уз науку'' ставља посебан акценат на значај науке, истраживања и доношења одлука заснованих на доказима у очувању и унапређењу јавног здравља. У савременим условима, које карактеришу сложени здравствени изазови – укључујући заразне болести, као и растући терет хроничних незаразних обољења, као и утицај фактора животне средине – примена научних доказа представља основ за планирање и спровођење ефикасних и одрживих јавноздравствених политика.
Заразне болести више нису доминантан узрок смрти у Србији, али остају значајан јавноздравствени изазов и подложне су променама (нпр. епидемије).
Незаразне болести су главни узрок смртности посебно кардиоваскуларне болести и рак, што одражава глобални тренд преласка терета болести са инфективних на хроничне услед старења популације и фактора ризика (нпр. пушење, исхрана, физичка неактивност).
У укупној структури смртности заразне болести у Републици Србији имају релативно мали удео у односу на незаразне болести. У 2020. години значајан пораст оболелих је био повезан са КОВИД-19, који је чинио већину пријављених случајева заразних болести.
Према последњим доступним подацима, готово сваки други становник Србије умре од болести срца и крвних судова, а сваки пети умре од малигних тумора (рак). Компликације од дијабетеса и хроничних респираторних болести такође доприносе смртности.
Кампања за 2026. годину наглашава потребу за:
унапређењем система заснованим на научним доказима
континуираним улагањима у научна истраживања и иновације
јачањем здравствене писмености становништва
изградњом поверења у здравствене институције и стручњаке
Посебан сегмент кампање односи се на примену концепта Оне Хеалтх („Једно здравље“), који подразумева међусобну повезаност здравља људи, животиња и животне средине.
Овај приступ подразумева интердисциплинарну и међусекторскусарадњу са циљем:
превенције и контроле заразних болести, укључујући зоонозе
очувања безбедности хране и воде
заштите и унапређења животне средине
јачања отпорности здравствених система на савремене изазове
Очување и унапређење здравља становништва захтева заједничко деловање свих релевантних актера – здравствених институција, образовног сектора, доносилаца одлука, као и шире друштвене заједнице.
Неопходно је:
унапређивати доступност и квалитет здравствене заштите
смањивати здравствене неједнакости
јачати превентивне активности и промоцију здравља
подстицати међусекторску сарадњу
Обележавање Светског дана здравља 2026. године представља прилику да се додатно укаже на значај науке као основе за доношење одлука у области јавног здравља, као и на потребу за заједничким деловањем у циљу заштите здравља садашњих и будућих генерација. Очување здравља је заједничка одговорност, али почиње од сваког појединца.
Савети да очувате ваше здравље:
Одржавајте пожељну телесну масу уз правилну и уравнотежену исхрану.
Водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме (уносите разноврсне намирнице богате витаминима, минералима, влакнима, повећајте унос воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки, ограничити унос соли и шећера и засићених масти).
Не прескачите оброке и обезбедите адекватан унос течности.
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
Ако је то могуће, на посао идите бициклом.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Проводите што више слободног времена у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Обезбедите довољно сна и одмора.
Развијати вештине управљања стресом.
Правовремено потражити стручну помоћ у случају психичких тегоба.
Ограничити време проведено на рачунару (у слободно време), друштвеним мрежама, интернету и омогућити бољу контролу садржаја који пратимо, како би заштитили своје ментално здравље.
Редовно и правилно прати руке, одржавати личну хигијену.
Примењивати препоручене мере заштите у сезони респираторних инфекција.
Вакцинисати се у складу са важећим препорукама лекара.
Реците НЕ дувану, ни електронске цигарете се не препоручују.
Будите заговорник окружења без дуванског дима.
Престанком пушења, побољшаћете ваше здравље и здравље ваших најближих.
Пушење у трудноћи је штетно и за вас и за вашу бебу.
Пасивни пушачи такође утичу на здравље ваше бебе.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
Избегавати конзумацију алкохола или је ограничити: не више од 2 пута недељно 1 јединицу алкохола за жене одн. 2 јединице алкохола за мушкарце – за вино се свакодневно узимање 1,2дл толерише у склопу потпуне медитеранске дијете, а бенефити су описани код потпуно здравих, старијих од 50 година (Јединице алкохолних пића (стандардно послужење) у Србији: 0,3 дл жестоког пића (рачуна се и у коктелу); 0,3-0,5 л пива (зависно од % алкохола); 1-1,5 дл вина; ~0,3 л алкопопса (“бризера”)).
Никако не употребљавати психоактивне супстанце.
Обављати превентивне прегледе у складу са узрастом и фактором ризика.
Брините о животној средини (одговорно поступати са отпадом, чувати изворе воде и квалитет ваздуха).
