„Болест срца може бити неприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ниједан откуцај!”
Светски дан срца установљен је 2000. године са циљем да се јавност широм света информише о значају и мерама превенције болести срца и крвних судова. Према најновијим подацима Светске федерације за срце (СФС) и Светске здравствене организације (СЗО), болести срца и крвних судова представљају глобални водећи узрок смртности, односећи око 20,5 милиона живота сваке године Процењује се да данас више од 620 милиона људи живи са неким кардиоваскуларним проблемом, при чему су најчешћи акутни инфаркт миокарда и мождани удар.
У Републици Србији ситуација прати овај глобални тренд и подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” потврђују да је готово 50% свих узрока смрти у нашој земљи последица кардиоваскуларних обољења. Међутим, и до 80% превремених кардиоваскуларних догађаја може се успешно спречити па су посебно важне активности јавног здравља.
Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „Болест срца може бити неприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ни један откуцај!”, а фокус је усмерен на:
– Препознавање скривених, немих симптома срчаних болести који често пролазе непримећени,
– Едукацију популације о атипичним и скривеним симптомима срчаних проблема (нпр. тиха хипертензија, необјашњив умор, благе аритмије),
– Активности ка доносиоцима одлука да имплементирају званичне националне стратегије и обезбеде универзалан приступ кардиолошкој нези и превентивним скрининзима.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести
Међу најзначајније факторе ризика који директно доприносе развоју кардиоваскуларних болести (KВБ) убраја се група метаболичких и бихејвиоралних поремећаја. Водеће место заузима повишен крвни притисак (хипертензија), који се сматра појединачно највећим покретачем и узроком преко 10,8 милиона смртних случајева годишње на глобалном нивоу. Следе употреба дуванских производа, која је одговорна за више од осам милиона смртних исхода, као и повишен ниво шећера у крви и хронична физичка неактивност, при чему сваки фактор појединачно доприноси глобалном морталитету са око 6%. На крају, прекомерна телесна маса и гојазност не само да представљају значајан ризик за настанак болести срца и крвних судова, већ и узрок 3,7–5 милиона превремених смртних исхода годишње. Важно је нагласити да савремене епидемиолошке студије све већи значај придају и еколошким факторима, првенствено аерозагађењу, које се данас класификује као водећи фактор ризика у животној средини са близу четири милиона повезаних кардиоваскуларних смрти годишње.
10 корака до бољег здравља и здравијег срца
1. Важније је шта једете, а не колико једете! Не прескачите оброке, бирајте намирнице према нутритивној, а не енгергетској вредности и искључите пржење и поховање као начине припреме хране.
2. Планирајте оброке унапред. Избегавајте високо прерађене намирнице, пекарске производе и брзу храну јер су препуни скривених соли, шећера и штетних трансмасти. Понесите оброк од куће, а уколико једете ван куће предност дајте поврћу, интегралним житарицама, махунаркама, воћу.
3. Искључите алкохол или смањите његов унос на минимум. Не постоји „безбедна” количина алкохола за кардиоваскуларни систем. Свако смањење или потпуно избацивање алкохола директно штити ваше срце, јетру и крвне судове.
4. Крећите се! Испуните недељни план редовне физичке активности. Златни стандард СЗО за одрасле је 150 до 300 минута умерене физичке активности недељно (око 30 минута брзог хода дневно, пет дана у недељи). Сваки покрет се рачуна – дуготрајно седење је независан фактор ризика за срце, чак и ако вежбате у теретани.
5. Уведите „активни транспорт” у свакодневицу. Kада год можете, замените аутомобил или аутобус пешачењем или вожњом бицикла. Ако користите јавни превоз, сиђите две станице раније. Строго бирајте степенице уместо лифта – то је најлакши начин да сваког дана урадите мини кардио-тренинг.
6. Реците одлучно не дувану и никотину. Престанак пушења је најбржа инвестиција у здравље. Већ годину дана након остављања цигарета, ризик од срчаног удара пада на половину у поређењу са пушачима. Важно је избегавати и е-цигарете (вејп) и уређаје за загревање дувана, јер они такође оштећују крвне судове.
7. Заштитите се од пасивног пушења. Боравак у просторијама са дуванским димом носи готово исти ризик као и активно пушење. Инсистирајте на томе да ваш дом буде зона без дуванског дима.
8. Одржавајте пожељну телесну масу. Вишак масних наслага, нарочито у пределу стомака, директно изазива хроничну упалу и инсулинску резистенцију. Губитак од само 5% до 10% вишка телесне масе значајно растерећује срце и снижава крвни притисак.
9. Сазнајте свој кардиоваскуларни ризик. Посетите вашег изабраног лекара који ће обавити мерење телесне масе и одредити индекс телесне масе, измерити обим струка и крвни притисак и упутити вас на лабораторијске анализе (шећер у крви, масноће...). Уколико је потребно лекар ће препоручити додатне прегледе, али и дати савет о начину исхране и физичкој активности.
10. Управљајте стресом кроз свесне паузе. Хронични стрес активира симпатички нервни систем и подиже крвни притисак. Примените технику „микро-пауза” на послу: на сваких сат времена устаните, истегните се 3–5 минута, урадите вежбе дубоког дисања или изађите на свеж ваздух.
Светски дан срца обележава се 29. септембра кроз широку мрежу глобалних и локалних активности које организују чланови и партнери Светске федерације за срце. Овај важан датум биће испраћен бројним јавним манифестацијама, стручним предавањима, трибинама, као и спортским и културним догађајима широм планете.
У нашој земљи, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у сарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље, традиционално планира реализацију здравственоваспитних активности. Кроз предавања, јавне трибине и базаре здравља, грађани ће имати прилику да бесплатно преконтролишу своје факторе ризика, посаветују се са лекарима и добију смернице како да унапреде здравље свог срца.
