Март - месец борбе против рака

Превенција малигних тумора

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији

У Србији су током 2024. године од свих малигних тумора оболеле 41.472 особе (21.793  мушкарца и 19.679 жена). Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена.
Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и први по учесталости узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2024. године у Србији су од рака бронха и плућа оболеле 6.424 особе (4.246 мушкараца и 2.178 жена) и умрле су 4.842 особе оба пола (2.998 мушкараца и 1.844 жене).Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и други најчешћи тумор у умирању код жена. У Србији је 2024. године од малигних тумора дојке оболело 4.544, а умрло је 1.700 жена.
Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи Opširnije...

Национални дан без дувана - 31. јануар 2026. године

Сваког 31. јануара у Србији се обележава Национални дан без дувана, као обавезна национална кампања из области јавног здравља.

Овогодишњи слоган је: „Свакога дана без дувана“.

Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима (новији подаци)

Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста Opširnije...

Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама на Расинском округу - 07.11.2025. године

Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој(UNDP).
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести,  геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавајупотребу за Плановима спремностии одговора на јавноздравствене претње. 
Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана Расинског округа, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”.У изради Планова поред Завода за јавно здрвље под менторством Института за јавно здравље Србије„Др Милан Јовановић Батут“ учествовале су и локалне самоупрaве Крушевца, Трстеника, Варварина и Александровца и Сталном конференцијом градова и општина. Opširnije...

Измене и допуне Ценовника здравствених услуга за кориснике на тржишту

Поштовани корисници,

 Обавештавамо Вас да је Управни одбор, Завода за јавно здравље Крушевац, усвојио Измене и допуне Ценовника здравствених услуга за кориснике на тржишту, због значајног пораста свих трошкова пословања, а како би задржали квалитет и стандард наших услуга.

Нови Ценовник, са усклађеним ценама, примењује се, почев од 01.11.2025.године.

- Ценовник здравствених услуга за кориснике на тржишту 

Захваљујемо се на указаном поверењу и позивамо на даљу сарадњу.

Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама на Расинском округу - 20.10.2025. године

„ЕУ за здравствени систем Србије”

Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој(UNDP).
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести,  геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавајупотребу за Opširnije...

Светски дан хране – 16. октобар 2025. Октобар – месец правилне исхране

„Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”

У Србији се Светски дан хране обележава 16.октобра почев од 2001. године, ове године под слоганом: „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”. 
Циљ обележавања Светског дана хране је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Посебан изазов представљају сталне миграције становништва, сиромаштво и оружани сукоби.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.  Opširnije...